Месо дивљих препелица некада је било резервисано за племство и ловце, а често је било присутно на свечаним средњовековним трпезама. У Француској се спремају у винским сосовима, пуњене џигерицом, док се у Италији комбинују са грожђем и зачинским биљем. На Балкану су део традиције ловачке кухиње. Дивља препелица је мала, али изузетно цењена у гастрономији. Дивље препелице се хране природно и живе слободно, месо им је тамније и ароматичније, а укус интензивнији. Мигрирају сваке године из Африке у Европу, прелазећи хиљаде километара. Лов на њих захтева вештину, а у Србији се најчешће лове у равницама Војводине.