Глобализација, друштвене мреже и лакши и бржи начини комуникације допринели су популарности гастрономске критике. Данас је тешко да се замисли да неко крене на пут, а да не потражи који су добри ресторани или локални специјалитети. Гастрономска критика настала је почетком 19. века, а сматра се да је отац "гастрономског писма" Александар Балтазар Гримо де ла Рејниер. Остало је забележено да је физички недостатак обе руке претворио у предност када се ради о стварима духа, али и стомака, па му се признаје да је био претеча и инсипиратор дендизма како у одевању, тако и у гастрономији. Гримо је вероватно знао да је суштина гастрономије у постепен