Имао је многа звања, и још више знања. Био је научник, професор, ректор Велике школе и први ректор Београдског универзитета, али и дипломата, министар народне привреде и иностраних дела, посланик Kраљевине Србије у Лондону, учесник свих ратова његовог доба. Најзначајнији српски хемичар, академик Сима Лозанић (1847–1935), био је водеће име научне елите која је у последњим деценијама 19. века највише утицала на промене у Србији, започињући тако златни период младе српске државе.