Када је 1964. у Њујорку на улици убијена девојка Кити Ђеновезе, светску, а касније и научну јавност шокирао је податак да је чину њеног умирања присуствовало више од 38 људи који су је познавали. Тридесет и осам посматрача који су сачекали да Кити умре, и тек онда позвали хитну помоћ. Зашто? Да ли је била реч о шоку или нечему другом? У психологију тада улази појам „ефекат посматрача“. Шта је то „ефекат посматрача“ и колико понекад као неми сведоци доприносимо туђем, али и сопственом болу. Као и код других облика насиља, у вршњачком имамо три актера: нападача, жртву и посматрача. Међутим, посматрач овде није пасиван, а томе додатно доприносе друштвене мреже.