Оберкапетан и аустријски племић Јован Текелија, 1702. подигао је велелепну Петропавловску цркву у свом родном Араду. “У љупком плаветнилу неба процветава црквени торањ с металним кровом” - ови стихови оберпоете Фридриха Хелдерлина у апсолутној пуноћи свог мистичног раста могу се односити на арадску цркву око које су се временом окупили скоро сви великани банатске ликовне уметности: Стеван Тенецки, Константин Данил, Никола Алексић, Стеван Алексић… Довољно је поменути та имена и сваки историчар уметности али и доследни гледалац епизода Сведока векова може да претпостави какву синтезу сликарских стилова и темперамената може очекивати у овој причи. Заокружио ју је Сава Текелија који ће довршити прадедин завет задужбинарства не само на примеру ове цркве већ и на још једној оставштини Текелија - Арадској тврђави, нажалост касније и озлоглашеној међу Србима.