До Алексићевог повратка у родни Банат, тамошњи уметници су се строго држали одређених канонских форми и распореда. Овај бескомпромисни реалиста био је право културно освежење још од времена Константина Данила. Примењује стечену праксу у раду на иконостасима, али и на зидовима цркава и манастира Банатске и Темишварске епархије. Размахан и сигуран потез, бистар израз, акценат боје, транспоновање модела узетих из окружења и пренетих у сакралне сижее, само су неке од одлика лепоте Алексићевог сликарства. У овој епизоди Сведока затичемо га на скели сеоске цркве у Луговету, месту у близини данашње српско-румунске границе, како слика патрона храма, Св. пророка Јеремију, и то у пренаглашеном спектру боја, кажу - у сонорним тоновима. Можда само зато да покаже да онај који уме да наслика стварност, може да представи и оно иза ње.