Један од водећих српских сликара средине XIX века Никола Алексић приближавао се наруџбинама Темишвару око кога је суверено владао савременик му Константин Данил. И сам припадник грађанске епохе, ђак бечке Академије за ликовне уметности, Алексић је неговао меко, тонски изнијансирано сликарство. Потврдио је то радећи иконостас у Српском Семартону 1844. године. Мада је Мали Бечкерек у суседству околности су у његову српску цркву Николу Алексића довеле тек 1863. године. Мали Бечкерек је постао велики због присуства још једног великог и врсног мајстора. Био је то дрворезбар Јанић, чест пратилац Алексићевих иконописачких послова.