Саборна црква у Темишвару, задужбина владике темишварског Георгија Поповића, беше оно стециште, она везивна нит расељеног живља, који се док је гледао два торња у центру града Темишвара, за тренутак осећао као да је код куће. О томе је писао и Милош Црњански у својим Сеобама, називајући тај град малим Бечом. Велики мајстори попут Константина Данила и Стефана Алексића, били су ангажовани на осликавању иконостаса Саборне цркве. Ведри, пастелни тонови и јасноћа приказа и данас красе величанствену катедралу која уз владичански двор чини хомогену архитектонску целину.