Карансебеш, умиван карпатским студеном, а ипак миран у свом панонском трајању, сећа на славне дане два народа, два језика, једног пријатељства и љубави. Читамо историјски извор шеснаестог века настао из језуитског пера: "Ако желиш да упознаш Румуне, пођи источно од Карансебеша, а пак уколико ти је воља да упознаш Србе, крени од овог града западним стазама." Такав је био Карансебеш. Није чудо када је овај градић у функцији седишта све до половине осамнаестог века био домаћин владикама двеју епархија два сложна народа. Између два торња цркава Св. Јована Крститеља и Св. Великомученика Георгија, одвијао се суживот два национа. Прву цркву, осликала су два Јона, отац и истоимени син, док је другу украсио невероватан двојац: Карл Гуч - иконостас, а Димитрије Турку - зидно сликарство.