Сликар Никола Алексић, типичан пионир бидермајера на нашим просторима, свој стваралачки врхунац доживљава средином деветнаестог века када је неуморним радом и посвећеношћу осликао многе иконостасе цркава широм Баната. У овој епизоди фокусираћемо се на два тадашња хабсбуршка места, иначе веома удаљена чак и од привремених центара расељених Срба. Реч је о селима Велики Свети Петар и Варјаш у којима је Алексић уз помоћ Михаила Јанића, великог мајстора дрворезбарије унео нове форме изгледа ентеријера у већ устаљени образац који се примењивао широм Темишварске епархије. Утицај који је синкретистичка тзв. "грађанска епоха" деветнаестог века посредн