Сликар Никола Алексић, типичан пионир бидермајера на нашим просторима, свој стваралачки врхунац доживљава средином деветнаестог века када је неуморним радом и посвећеношћу осликао многе иконостасе цркава широм Баната. У овој епизоди фокусираћемо се на два тадашња хабсбуршка места, иначе веома удаљена чак и од привремених центара расељених Срба. Реч је о селима Велики Свети Петар и Варјаш у којима је Алексић уз помоћ Михаила Јанића, великог мајстора дрворезбарије унео нове форме изгледа ентеријера у већ устаљени образац који се примењивао широм Темишварске епархије. Утицај који је синкретистичка тзв. "грађанска епоха" деветнаестог века посредно извршила на ове крајеве преко бечког ђака Николе Алексића, огледао се најпре у иконостасима.