У округу Карансебеша издвојен од вреве те некадашње метрополе, налази се манастир Шемљуг – Сарака. Манастирско здање, предмет емисије, током векова је мењало своју намену и администрацију. Предање га везује за српске Бранковиће. Тадашња црква посвећена Ваведењу Богородичином, свој процват и у уметничом смислу доживљава у првој половини и средином осамнаестог века. Ктитор манастира Ђуричко Лазаревић упошљава живописца Андреја који ће уз свог сина, такође Андреја, осликати Шемљуг не изоставивиши да и портрете породице Лазаревић овековечи на зиду северне стране наоса, и све то у духу сликарске школе Константина Бранковеануа, чувеног зографа међу Румунима тог времена.