Југ Србије заузимао је посебно место у причама Синише Павића: од Шурде и Соће, преко Ђоше и Тике до Шојића – јунака чији је говор, менталитет и сналажљивост обликовао једну епоху. Ти јунаци нису карикатуре, већ наративне слике једног менталитета. У њима се огледају иронија и хумор, али и топлина и меланхолични оптимизам.