Дабогда био песник - кажу да је овим речима новорођенче у колевци благословио Сима Милутиновић Сарајлија приликом једне посете Новом Саду. Било је то у улици Златне греде, у малој кући Сервицких где је рођен један од највећих српских песника, Јован Јовановић Змај. Историја наше књижевности памти његове "Ђулиће" и "Ђулиће увеоке", "Светле гробове", љубав према Ружи, бригу о домовини. Змај је био једини наш прави породични песник, његови стихови постали су народни, свачији. Тесла га је сматрао најбољим српским песником. Змајево име исписује један његов патент. Лаза Костић му је посветио једну од најчувенијих полемичких књига српске књижевности.