Као "Сербска летопис", јер се мислило да је летопис реч женског рода, пре тачно два века, октобра 1824. године, појавио се први број. Настао у Аустријском царству, али се читао у и Кнежевини Србији. Трајао и током и после Аустроугарске, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Југославије у свим уређењима. И траје и данас. Да га није било, питање је да ли би настала данас најстарија установа културе – Матица српска. Његови уредници били су и за и против Вука Караџића, а он је пак за њих рекао да су "најлуђа партија у литератури нашој". И у XX веку постављао је питања језика, тада – српскохрватског. Од Лазе Костића и Змаја, преко Андрића и Црњанско