"И као песник и као владалац и као човек, он је чисто оличење косовске борбе, пораза и несаломиве наде" – писао је Иво Андрић у свом чувеном есеју: "Његош као трагични јунак косовске мисли". О Лучиндану 1851. године преминуо је Његош. О косовском миту у његовом делу, симболици Лучиндана, фигур и апсолутног песника, балканским и европским темама, али и релативизацији Његошевог дела, разговарамо са професором на Филолошком факултету у Београду Милом Ломпаром. Док је писао свој чувени есеј о Његошу, Андрић је увелико познавао Веру Стојић. Била му је дугогодишња сарадница и једина жена која је прва читала његове рукописе. Каква је била као особа, у чему једино није послушала Андрића и колико је заслужна за очување његовог дела? О првој управници Андрићеве задужбине, говоре некадашња и тренутна управница.