"Требиње није ни село ни метропола. Оно је метафора, сан. Оно је једна светла тачка у животу Херцеговаца, место које сањају да ће се у њему настанити онда када буду остарили", тако је о овом граду говорио књижевник Момо Kапор. Граду сунца, вина и платана. Чудесног осветљена, које долази од одсјаја мора. Месту бурне историје, важних трговачких путева. Из Требињске околине изашли су знаменити људи. Овде се, из гомиле херцеговачког камена, како кажу, излегао један од највећих српских песника. Песник чије су име и презиме, често, синоним за Требиње. Јован Дучић. Много тога о Дучићу се сазна, тек када дођете у град на Требишњици. Требиње, у готово сваком камену, има песников потпис. Овај књижевник и дипломата, родољуб и патриота, није задужио град само песничким редовима. Већ и поклонима. Имао је жељу да град буде музеј на отвореном.