"Крв јуначка, душа девојачка", тако је Алексу Шантића описао његов савременик, историчар књижевности Перо Слијепчевић. Љубавне бродоломе претварао је у риме, говорили су они који су га критиковали. Друштвено и политички ангажован, Алекса Шантић је и своје ставове о кључним догађајима свог доба, попут анексионе кризе, саопштавао у стиховима. Никада пре, а ни после Алексе Шантића и његових пријатеља Јована Дучића и Светозара Ћоровића, Мостар није запамтио такав узлет духа.