Српски на српском – код Шимеа и Антеа

Негде на почетку Светског првенства у фудбалу, сврати до мене комшиница Дара на кафу и уместо о ценама, пензијама и високој политици, поче о утакмицама: - Јеси гледала Ислађане? - пита ме. - Даро, побогу, какви Исланђани? Kад имам времена, погледам шта су урадили наши, што да гледам Исланђане? - Ма у њиховом тиму игра један слаткиш, неки Рурик... не знам како се презива, нешто на -сон, Гусласон, Гисласон... није важно, него што је лееееп! И да вам сад не препричавам колико ме је давила с тим Руриком, али ту ја се заинтересујем за фудбал, јер ако не "запратим" Исланђане, о чему с Даром после да причам уз кафу?! Kад су испали и наши и Исланђани, комшилук се навијачки поделио за финале, па ме опет натераше да гледам утакмицу.