Крајем 1871. године код Богојева у Бачкој у данашњој Србији, или некадашњег Гомбоша у Аустроугарској, прорадила је јединствена железничка парна скела или компа за превоз воза преко Дунава. Ово тада „чудо број 2 технике 20. века“, како је у штампи називано, пројектовао је инжењер Мартон Ронди, ученик Фердинанда Лесепса, реализатора изградње Суецког канала. Скела је била дуга 63, а широка 9 метара, шине су се пружале дуж целог пловила које је могло да превезе 8 путничких и теретних вагона тежине до 100 тона. О необичном историјату овог још необичнијег инжењерског чуда говори публициста Милан Степановић у епизоди Шором шајке, а Дунавом – Воз!