У Београду су поред женских постојали и мушки хареми са дечацима, везировим посебним љубимцима али и не само то. Главне звезде које су севдахом и карасевдахом пуниле ондашње кафане и хамове били су - чочеци. Сензуални, феминизирани дечаци обучени у женску одећу, нашминкани и напирлитани који су наменски школовани и обучавани за игру и забаву. Појава о којој се не говори, наравно веома присутна и међу српским живљем тим више што су дечаци за чочеке регрутовани искључиво из немуслиманског становништва - међу Албанцима, Јерменима, Ромима и Србима. Лепи Ђорђе Стефановић је био један од њих, познат по својој лепоти и путености којој нису одолели многи распусници и због којих је на крају и главу изгубио. О овој мање познатој историји Србије говори Иван Јанковић, социолог и правник.