Савет за културу Србије је педесетих година 20. века у сагласности са Саветом за урбанизам Извршног већа Народне скупштине Србије дао препоруку којом се истиче потреба за примену дела и радова ликовних уметности кроз конкретне пројекте. То је вајарској групи ПРОСТОР омогућило да 14. септембра 1957. године у Ташмајданском парку организује прву изложбу скулптура на отвореном. Тако су и данас у овом парку, иако већина становника Београда то не зна, дела Мире и Саве Сандића, Ане Бешлић, Јована Солдатовића, Николе Вукосављевића, Јована Њежића, Ратка Вулановића, Милије Глишића… Због тога о односу према скулптури у јавном простору и културној поли