Трећа епизода је посвећена Његошевом наглом успону у политичкој и црквеној хијерахији. У деветнаестом веку, стешњена између великих сила, расцепкана, уз то и пркосна, Црна Гора није познавала разлику између световне и духовне власти. Њен народ није ни био спреман да призна некакву подвојену власт, већ ако и треба некога да слуша - слушаће једног господара. Промисао је тада, те 1830, по благослову Петра I, потоњег светитеља цетињског, на гумну испред манастира у Цетињу, пред свим главешинама брдским и скендеријским, промовисала седамнаестогодишњег Рада за господара. Три године касније, у матици „славјанској" у Петрограду, у цркви Александра Невског, у присуству цара Николе I, архимандрит Петар, прихвата митру, жезло и панагију чиме Црна Гора добија свог владику у лицу онога који је већ тада увелико господарио овом земљом.