Друга епизода тематски обухвата период Његошевог одрастања уз књигу. Будући васпитаван у патријахалном духу, његове прве представе о животу биле су формиране посредством гусала и народних предања о јуначким подвизима. По свему судећи, Раде је био неписмен све до своје дванаесте године. Након тога, по благослову свога стрица и владара Црне Горе, Петра, Његош ће започети да се „учи књизи", испрва у Цетињу, у манастиру, а касније где год је могао, на путовањима, код приватних учитеља, па чак и у Трсту. Осим списатељске генијалности, Његош се још од најранијег детињства показао као проницљив посматрач света и његових феномена.