Kao "Serbska letopis", jer se mislilo da je letopis reč ženskog roda, pre tačno dva veka, oktobra 1824. godine, pojavio se prvi broj. Nastao u Austrijskom carstvu, ali se čitao u i Kneževini Srbiji. Trajao i tokom i posle Austrougarske, Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Jugoslavije u svim uređenjima. I traje i danas. Da ga nije bilo, pitanje je da li bi nastala danas najstarija ustanova kulture – Matica srpska. Njegovi urednici bili su i za i protiv Vuka Karadžića, a on je pak za njih rekao da su "najluđa partija u literaturi našoj". I u XX veku postavljao je pitanja jezika, tada – srpskohrvatskog. Od Laze Kostića i Zmaja, preko Andrića i Crnjanskog do savremenih stvaralaca – gotovo da nema pisca da se nije našao na ovim stranama. Letopis Matice srpske danas je najstariji književni časopis u svetu koji i dalje izlazi.