"Trebinje nije ni selo ni metropola. Ono je metafora, san. Ono je jedna svetla tačka u životu Hercegovaca, mesto koje sanjaju da će se u njemu nastaniti onda kada budu ostarili", tako je o ovom gradu govorio književnik Momo Kapor. Gradu sunca, vina i platana. Čudesnog osvetljena, koje dolazi od odsjaja mora. Mestu burne istorije, važnih trgovačkih puteva. Iz Trebinjske okoline izašli su znameniti ljudi. Ovde se, iz gomile hercegovačkog kamena, kako kažu, izlegao jedan od najvećih srpskih pesnika. Pesnik čije su ime i prezime, često, sinonim za Trebinje. Jovan Dučić. Mnogo toga o Dučiću se sazna, tek kada dođete u grad na Trebišnjici. Trebinje, u gotovo svakom kamenu, ima pesnikov potpis. Ovaj književnik i diplomata, rodoljub i patriota, nije zadužio grad samo pesničkim redovima. Već i poklonima. Imao je želju da grad bude muzej na otvorenom.