Живот зна да буде непредвидив и да неочекивано пред људе постави одређене препреке које их онемогућавају у спровођењу свакодневних, а заправо најбитнијих животних активности. Научно се те активности називају окупације. Односе се на свакодневне активности које особе обављају, којима испуњавају време и које дају значење и сврху њиховом животу. Циљ окупационе терапије постиже се радом терапеута са људима и заједницама како би побољшали њихову способност да се укључе у окупације које желе, које су им потребне или се од њих очекује да их обављају. У оквиру окупационе терапије сагледавају се сви аспекти пацијента, остварује се са њиме партнерски однос на коме се темељи даљи рад на развоју оних способности, које омогућавају извршавање активности које су њему битне.