РАЗГОВОР СА МИХАИЛОМ ЛАЛИЋЕМ

Михаило Лалић, писац, рођен је 1914. у Трепчи. Своје прве радове, песме и краће приповетке објављује од 1934. у листовима Студент, Правда, Зета, Политика, Млада култура, Наша стварност. Упоредо са почетком књижевног рада, Лалић држи предавања о марксизму. По избијању рата 1941, Лалић се враћа у Црну Гору и затим учествује у народној револуцији. Средином јула 1942, пада у руке четницима и доспева у затвор у Колашину. Депортован је у логор на Сајмишту, а одатле у Грчку. Половином 1944. бежи из логора и прикључује се грчком народно-ослободилачком покрету. Један је од оснивача Црногорске академије наука и умјетности. Објавио је велики број књига приповедака: Извидница, Први снијег, На мјесечини, Последње брдо, као и романа: Свадба, Зло прољеће, Раскид, Лелејска гора, Хајка, Прамен таме, Ратна срећа, Заточеници, Докле гора зазелени, Гледајући даље на друмове, Одлучан човјек. За свој књижевни рад добио је бројна признања и награде. Од 1965. године као професионални књижевник живи и ради наизменично у Београду и Херцег-новом, све до смрти 1993.