Правац 202 – Бермудски троугао самопоуздања, емоција и субјективности
Теорије завере, псеудоинформације и лажне вести одувек су део људске цивилизације, у различитим облицима. Појаве и догађаје које утичу на нас а којима не разумемо тачан узрок, склони смо да „објаснимо” разним причама и приповеткама, митовима, теоријама, за које је заједничко размишљање „има ту нечега” и „истина је негде тамо”. Да ли су људи са зеленим очима ванземаљци, има ли на Земљи тајног друштва људи-гуштера, да ли су птице животиње или предајници? Већина ће на ова питања одговорити одрично уз осмех, међутим, постоје оне теорије у које поверује и по њима поступа део људи, а могу направити и штету, ако ништа, за критичко мишљење и објективност будућих генерација. Нико од нас није имун на замке погрешног логичког закључивања нити може без иједне емоције да реагује на вести; важно је препознати када радозналост и реална мала количина информација које имамо почиње да замагљује наше расуђивање о стварним дешавањима. У овоме ће нам помоћи наши саговорници, који сваки из угла своје струке нуди алате који нам помажу да што објективније сагледамо доступне информације, научне консензусе, нова сазнања али и природне законе који нису променљиви. Аутор кратког приручника „Како изаћи на крај са теоретичарима завере“, бечејски професор филозофије Иван Ковач, са тамошњим гимназијалцима предано ради на расветљавању митова, развијању критичког мишљења и борби против теорија завере. Причао нам је како изгледају њихови часови логике и које алате за промишљање им нуди, као и о приручнику који нуди више начина дискусије са онима који нас убеђују у своје истине као једине тачне. Психолог, педагог и психотерапеут у нишком центру „Психонега” Стеван Станојевић, говорио је о механизмима који се дешавају на емотивном а потом и когнитивном нивоу када на нас утиче нека псеудоинформација, плаши нас или потврђује оно што смо у свом мехуру чињеница „већ ухватили”. Технолог прехране и хемичар Милан Лукић из Крушевца говорио је о оном делу лажних информација које улазе у домен маркетинга и стицања профита, изазивајући страх и утичући на нашу уплашеност за сопствено здравље, на примеру „соде бикарбоне без алуминијума”. Физичар и виши научни сарадник на Институту Руђер Бошковић у Загребу др Саша Цеци, указао нам је на оне бизарне и забавне, рекло би се углавном бенигне теорије завере које су метафоричне у свом тумачењу, али и оне штетне, које поларизују друштво и уносе озбиљне пометње у здраву дозу критичког промишљања и објективности, стварајући друштвено окружење у ком се криза поверења инструментализује за личне или групне циљеве. Чућете и шта су анкетирани грађани рекли о овој теми.
