Традиције Првог светског рата – Споменици, 2. део, 3. епизода (1998)

Између 1935. и 1940. године Министарство просвете Краљевине Југославије издало је тридесетак одобрења за подизање споменика и спомен плоча Краљу Александру I Карађорђевићу. Изградња споменика била је мотивисана његовим улогама у ратном сукобу и уједињењу Јужних Словена, али и трагичном смрћу у атентату 9. октобра 1934. године у Марсељу. У контексту ратних традиција издвајају се четири монументална споменика посвећена Александру, која су имала улогу симбола у креирању идеологије народног јединства: бронзана стојећа фигура, рад Антуна Августинчића у Вараждину, рађена на захтев Градског вијећа, коњаничка скулптура дело Алојза Долинара у Љубљани, коњаничка статуа Радета Станковића у Нишу и двојни коњанички споменици Краљу Петру и Краљу Александру у Скопљу, по замисли Антуна Августинчића. Једини сачуван споменик таквог типа је монументални споменик Петру и Александру, рад вајара Реал де Сорета на Тргу југословенског краља Александра у Паризу у Француској. Остали више не постоје. Пажња је посвећена и изградњи споменика из најопштијег круга сећања, са посебним акцентом на споменике „Победнику“ на Калемегдану и „Незнаном јунаку“ на Авали, оба рад Ивана Мештровића. Емисију обогаћује аутентична фотографска и филмска грађа из времена настанка споменика, као и сегменти из филмова „Светла велеграда“, Чарлија Чаплина из 1931. и „Оптужујем“, Абела Ганција из 1919. године.