У спомен Великом рату – Поетика хероика, 12. епизода (2005)

Први светски рат је својом трауматичношћу променио поимање стварности и живота, што је на посебан начин одјекнуло у свести песника. Свет који је у рат ушао из периода бел епок-а, напустио га је пренеражен сопственим искуством. У српском друштву овај рат је изазвао велике потресе, али и различите реакције, па је песничка свест на њега одговорила двојако. Она га је обележавала и глорификовала у складу са званичном политичком презентацијом, док га је, с друге стране, видела и као централну вододелницу српске историје. При том, најистакнутији српски песници, и они који истичу императив херојског подвига и неопходност жртве, и они који исказују критички однос према рату или се усредсређују на индивидуалне људске судбине у њему, уверљиви су у тим својим (ре)визијама рата. Оглашавају се и изразито пригодни песници у чијим стиховима се огледа потпуна утилитаризација поезије у служби званичне политике.

2005