Свет технологије се незаустављиво шири и развија много брже него што мислимо. Испод његове површине крије се читав лавиринт процесорске снаге: алгоритми, сензори, машинско учење и аналитика података који слушају, посматрају, чују и опажају сваку нашу реч и поступак. Надзор над људима и праћење података попримили су надреалне размере: као да су виртуални велики брат из Орвеловог романа „1984ˮ, или мозак из филма „Матриксˮ, изненада оживели. Вештачка интелигенција прожима готово сваки кутак нашег друштва: почев од технологије и уређаја који су свуда око нас, попут паметних телефона, личних асистената, аутомобила, до аутоматизоване производње, здравства, војне индустрије и многих других области. Али ко ствара вештачку интелигенцију и на који начин? Куда све то води?