Осма, последња епизода: Апел. У Београду у Биоскопу "Цензура" функционери гледају Андрића на додели Нобелове награде. Андрић се из Стокхолма враћа са Милицом преко Швајцарске, земље у коју је почетком рата одбио да се склони и одлучио да рат проведе са својим народом. Сећање га води у 1941. када са Милицом и Ненадом Јовановићем стиже у окупирани Београд и смешта се у стан породице Миленковић. Следе испитивања у Специјалној полицији и притисак да потпише квислиншки Апел српском народу. Андрић одбија да потпише Апел и покушава да се дистанцира од окупационе власти. Суочен је са свакодневним ужасима: вешањима на Теразијама, терором Немаца и недићеваца, возовима пуним грчких Јевреја. Андрић се повлачи у писање, али притисак полиције је велики, поново га испитују у вези са његовом масонском прошлошћу. Са Марком Ристићем 1942. одлази на Озрен, у посету песнику Радету Драинцу који је у санаторијуму. 1943. Ненада Јовановића хапсе и одводе у логор. Андрић завршава На Дрини Ћуприју. 1944. савезничко бомбардовање Београда и још један сусрет са Милицом.