Седма епизода: Пут. Јован Ћирилов, драматург Југословенског драмског позоришта чији је председник управног одбора Андрић био, тражи дозволу за драматизацију Проклете авлије. Андрић се сећа 1914. и својих тамничарских дана и времена када је, пуштен из затвора, конфинацију провео код мајке у Овчареву и манастиру Гуча Гора дружећи се са фратрима. Сећање га води до Вишеграда 1917, на ћуприју на Дрини где среће свог учитеља Љубомира, и до болнице Милосрдних сестара где лежи заједно са Ивом Војновићем са којим планира неко будуће југословенско позориште. 1919. и 1920. се у Београду у хотелу Москва на књижевним вечерима дружи са Црњанским и Бором Станковићем. У 61. чека га писање тестамента и одлазак у Шведску на доделу Нобелове награде.