Говорити о писцима као пророцима значи говорити о способности увида у реалност коју писца окружује, о интуитивном, о имагинацији, о способности и таленту да тај увид пренесе у књижевно поље. Када је крајем 18. века немачки песник Новалис говорио о магичном идеалисти и магичном реалисти, није, ипак, могао знати да ће један од ова два "пророка" бити препознат у техници мегијског реализма. Методи која је обележила један сегмент латиноамеричке књижевности и која је произвела прави "бум" шездесетих и седамдесетих година 20. века. Ново издање Часа анатомије посвећујемо тој идеји магијског реализма у књижевности али пратимо и токове развоја данас веома хетерогене и узбудљиве литературе Латинске Америке. Тачније, анализирамо однос књижевности према стварности у којој настаје, популарност магијског реализма, његов настанак али и преображај.