Они Други, они који прате, посматрају, слажу се или се не слажу, вреднују или критикују, следе... публика. Ново издање Часа анатомије посвећујемо феномену публике без које се не може замислити ниједна људска активност. У приватном или, чешће, јавном простору, потреба за публиком стара је колико и жеља за стваралаштвом и акцијом. Шпански есејиста и филозоф Ортега и Гасет забележио је у једном свом тексту из 1916. године: “Писцу је, да би сабрао своје непоре, неопходна публика, као што је течности неопходна чаша у коју се сипа“. Ово сведочанство органске везе између ствараоца и публике заједничко је не само писцима већ и свим осталим актерима у неком процесу стварања. Прича о публици такође је и прича о социокултурном контексту који публику формира.