"Једна од најстаријих и најдостојанственијих хипотеза...“ писао је Фридрих Ниче у 19. веку о души, a негде у 4. веку пре нове ере Аристотел је записао "Истраживање душе бисмо с правом могли ставити на прво место“. За разлику од Платона који се бринуо о бесмртности душе, Аристотел је о души говорио као о нематеријалном формалном начелу које телу и телесном даје облик. О души овде и сада, о њеном обликотворном својству за живот, не за смрт. Од тада до данас, о души се размишља у филозофској, религијској, уметничкој и психолошкој равни. Такође и наука даје свој допринос размишљању о души.