Дугачка је историја уметничких аутопортрета. Од ренесансе и Албрехта Дирера до данас сликарске технике су се развијале, исписивала се историја визуелне уметности а ауторско “ја“ потврђивало се и у књижевности све до актуелне свеприсутне аутофикције. Ново издање емисије Час анатомије испитује у каквој су и да ли уопште постоје, везе између уметничке технике којим доминира лично и аутобиографско и модерне "селфи“ културе која је постала императив савремености. Неуметничке масовне "аутопортрете“ данашњице подржавају нове технологије и сведоче о тренду који властито "ја“ поставља у готово сваки сегмент човековог живота.