Почела је у 18. веку Декларацијом о правима човека и грађанина, коначни правни оквир добила у 20. веку 1948. Универзалном декларацијом о људским правима. Прича о борбама за људска права, међутимн, до данас није испричана. Еманципаторски покрети за права појединца, колектива, народа, држава, током прошлог века пренели су ефекте свог деловања и на културу и уметност. Актуелни 21. век са својим бројним "измима“, постистином, постисторијом а неки теоретичари тврде и постдемократијом, чини се да је закомпликовао целу ту причу њеном инструментализацијом и донекле идеологизацијом. О људским правима се говори непрестано и с различитих идеолошких, културолошких, политичких, националних па и класних платформи те се поставља питање да ли борба за људска права улази у једну ризичну зона која, инсистирајући на идеји и пракси људских права у готово свим областима човековог живота, истовремено их релативизује и поништава.