Правац 202 – Родно осетљив језик
Мада смо дуго слушали приче о „увођењу” језика родне равноправности ипак није реч о „увођењу” и ако отворите било који речник уверићете се у то да постоји и учитељица и професорка и фотографкиња. И са тим немамо проблем. Проблем изгледа настаје када дођемо до психолошкиње или драматуршкиње јер и даље преовладава утисак да овакви називи нису у духу српског језика и „парају уши”. Чиме се постиже родна равноправност у језику и која језичка средства нам то омогућавају?
