Храм - О светињама царског Призрена

Смештен у јужној Метохији, у подножју Шар планине, близу македонске и албанске границе, Призрен се први пут помиње 1019. године као Приздријана у повељи Цара Василија ИИ. У време Византије, Призрен је значајно регионално седиште и у то време, граде се утврђења Дрвенград и Вишеград, познати као призренски Горњи град. У њему је од 1019. године седиште Призренске епископије која је под јурисдикцијом Охридске архиепископије. Од, око 1214. године, у време Стефана Немањића, град припада српској средњовековној држави и постаје привредно и духовно седиште. Град на Бистрици економски јача, нарочито у време краља Милутина и цара Душана. Из тог периода најзначајнији историјски споменици српске средњовековне баштине су црква Богородица Љевишка (13. век, краљ Милутин) и манастирски комплекс Свети Арханђели, задужбина цара Душана (14. век). Путописци тога времена Призрен називају "царски град" и "царска престоница". О светињама царског Призрена у овонедељном „Храму“ говори др Небојша Гаџић, архитекта, предавач на Факултету техничких наука у Косовској Митровици.