Ризница - Вук Бранковић
"Ослањањем на непоуздано епско сећање и искривљен доживљај давних времена, негован је мит о највећем српском антихероју, који траје до данашњих дана. Вук Бранковић, једна од најзнаменитијих личности српске средњовековне историје, остао је запамћен до наших дана , али из сасвим погрешних разлога. Његово име постало је симбол превртљивости, националног издајства и невере...", пише наш данашњи саговорник проф. др Марко Шуица. Вук Бранковић (1345-1397) српски великаш који је, поред кнеза Лазара, био најзначајнија политичка фигура Србије у другој половини XIV века, син је севастократора Бранка Младеновића, који је, у доба Душана Силног, управљао Охридом. Ожењен ћерком кнеза Лазара Маром. После Косовског боја, у коме учествује, 1389. опире се турском вазалству (на шта је књегиња Милица пристала одмах после пропасти војске на Косову) све до 1392. године, када Скопље пада под турску власт. Већи део његове државе бива заузет, укључујући и Приштину, до 1396.године. Османлије заузимају државу Вука Бранковића, а њега одводе у заробљеништво, где и умире. Највећи део територија Вука Бранковића заузима његов рођак кнез Стефан Лазаревић, а стратешки битна места Османлије остављају себи, док, мала област, са седиштем у Вучитрну остављена је на коришћење супрузи Мари и синовима. Гост овонедељње "Ризнице" је др Марко Шуица, ванредни професор Филозофскоог факултета у Беографу, Одељење за историју, аутор књиге "Вук Бранковић-Славни и велможни господин".
