Ризница - Књига и писац у Византији
„Пред свитање 29. маја 1453, Турци су продрли у Константинопољ. У току дана је у град ушао и султан Мехмед II. Византијско царство, некада најмоћнија држава Средоземља престала је да постоји. Од тада су прохујали векови. На територији византијских градова подигнута су нова здања. Порушене су старе цркве и палате, а расточене временом, пропадале су и зидине тврђава... Развејана је у прах разједена зубом времена цивилизација коју су они изградили... И како је могуће да обновимо хиљадугодишњу историју на основу икона и пехара, слепљених из делова у археолошким лабораторијама? Међутим време није толико сурово... Време не чува само предмете и делове предмета, већ чува и неповратни глас минулих времена. Време чува књиге. Да нема књига, ми не бисмо знали ништа или скоро ништа о људима који су изградили Византијско царство или који су због њега пострадали... Онај који жели чути глас прошлости мора се пре свега вратити старој књизи.“ (Александар Петрович Каждан) Истакнути византолог професор А. П. Каждан (1922, Москва - 1997, Вашингтон) добро је приметио да су рукописне књиге одавно изгубиле свога читаоца али сада добијају новога, итекако заинтересованог, а тај нови читалац је истраживач. Тренутно се процењује да је сачувано око 40 хиљада византијских рукописних књига које су расејане по свету. У данашњој „Ризници“ поводом изласка из штампе дела А. П. Каждана "Књига и писац у Византији", говори проф. др Радивој Радић, Филозофски факултет у Београду, шеф Катедре и семинара за византологију.
