Јасминка Петровић: Кажи тети добар дан

Аутобиографска прича о једном дану из детињства Јасминке Петровић, шездесетих година двадесетог века у Београду. Нема мобилних, нема телевизије, деца смишљају једну игру за другом, у којима глуме ситуације које знају из своје школе или из живота одраслих. Кроз њихова маштовита довијања како да надоместе мањак играчака улазимо у некадашња детињства и атмосферу једног времена у којем није постојао појам досаде нити мањка инспирације и мотивације за игру. Довољна је била почетна ситуација – десети рођендан мале Јасминке, за време лета, у Професорској колонији.