Кристина Ђуковић: Лајка

Године 1957, 3. новембра, када је Лајка лансирана у свемир, дечак Михаило, радио-аматер звани Соко, замишљао је да путем радио-сигнала може да ступи с њом у везу. Прорачунавао је када Лајка може бити изнад Београда, потпуно несвестан њене судбине. Док пратимо његове дневничке белешке, упоредо иде Лајкина животна прича, које се она присећа у малом свемирском броду – капсули у коју су је сместили. Она је, такође, несвесна тога шта јој се догађа, све док извесност њеног краја не постане за њу сурова реалност. Ове две упоредне „дечје” приче говоре нам о наивности и невиности с којом и деца и животиње улазе у свет, о лепоти њиховог доживљаја живот