„Сва жива бића имају свој звук, а он може да доживи метаморфозу у тон”, казује једна учесница ове документарне драме и отвара питање како се старија популација (најмлађи саговорник има 78 година) сећа звукова из раног детињства и младости.Крекет жаба, шркипа врата, звук бомбардера „штука” у Другом светском рату, цијукање пилића, шум траве, звоњава телефона, клопарање дрвених сеоских кола, хармоника или звук куглице у флиперу – сви чине симфонију која обједињује и пријатна и непријатна сећања учесника ове емисије.