Скендер Куленовић говори своју песму „Стојанка мајка Кнежопољка“

(Босански Петровац 2.септембар 1910-Београд 25 јануар 1978.) Постоје , тако, неки ствараоци којима је доста да напишу једно дело и да остану заувек хваљени,запамћени и потшвани. Не воле они увек баш то, жалећи што је то једно, иако грандиозно дело, засенило сва остала , која они, можда , сматрају и вреднијима и значајнијима. Скендер Куленовић није тако мислио.Знао је он да његова СТОЈАНКА МАЈКА КНЕЖОПОЉКА није само поема о страдању једног , српског народа од злочиначке, усташке руке, него да и Стојанкини синови Срдан, Мрђан и Млађан, у другим временима и на другим просторима добијају друга имена, веру, расу и нацију. Зато је Скендерова Стојанка била, јесте и остаће симбол свих мајки чија деца бивају жртве злочиначких идеја и покрета.

Повезано

1:50Скендер Куленовић говори своју песму „Мртво корито“
1:53Скендер Куленовић говори своју песму „Над мртвом мајком својом“
1:28Скендер Куленовић говори своју песму „Оцвале примуле“
0:58Скендер Куленовић говори своју песму „Поскочица смрти“
2:36Капор – лаки писац
1:32Десанка Максимовић говори своју песму „Грачаница“
2:32ДОБРИЦА ЋОСИЋ О КРИЗИ КЊИГЕ У ОВОМ ВЕКУ КОД НАС
0:30Андрић о значају Радио Београда у популаризацији књижевности
1:03Мирослав Антић говори своју песму „Досадна песма“
1:44Бранко Ћопић говори своју песму „Мала моја из Босанске Крупе“
3:16Михиз на трибини "Савремена српска књижевност"
2:07Оскар Давичо говори своју песму „Србија десет година после“
7:21Црњански говори своју поему „Ламент над Београдом“
3:29ДОБРИЦА ЋОСИЋ О СЕБИ КАО ПИСЦУ
1:28Михиз о значају талента
4:01Оскар Давичо говори своју песму „Србија“