Десанка Максимовић говори своју песму „Грачаница“

(Рабровица код Ваљева 16.мај 1898.-Београд 11 фебруар 1993.) Симбол српског женског песништва двадесетог века. Објављивала више од седам деценија, педесет књига , још и више награда, милион пута више читалаца. Узор младима који тек почињу, подршка онима који стасавају и мера онима који себе сматрају великима. Десанку сви, баш сви познају као ауторку КРВАВЕ БАЈКЕ или као поетесу која је написала химну љубави за сва времена НЕ НЕМОЈ МИ ПРИЋИ, али је и сама истицала да у њеном опусу посебно место заузима и ГРАЧАНИЦА.

Повезано

1:01Десанка Максимовић говори своју песму „У зимски дан“
1:46Десанка Максимовић говори своју песму „А и тебе то молим“
1:22Десанка Максимовић говори своју песму „На бури“
1:23Десанка Максимовић говори своју песму „ За сужње помиловање“
2:36Капор – лаки писац
2:32ДОБРИЦА ЋОСИЋ О КРИЗИ КЊИГЕ У ОВОМ ВЕКУ КОД НАС
0:30Андрић о значају Радио Београда у популаризацији књижевности
1:03Мирослав Антић говори своју песму „Досадна песма“
1:44Бранко Ћопић говори своју песму „Мала моја из Босанске Крупе“
3:16Михиз на трибини "Савремена српска књижевност"
2:07Оскар Давичо говори своју песму „Србија десет година после“
7:21Црњански говори своју поему „Ламент над Београдом“
3:29ДОБРИЦА ЋОСИЋ О СЕБИ КАО ПИСЦУ
1:28Михиз о значају талента
4:01Оскар Давичо говори своју песму „Србија“
0:24Васко Попа говори своју песму „Белутак“