Srpski na srpskom – kod Šimea i Antea

Negde na početku Svetskog prvenstva u fudbalu, svrati do mene komšinica Dara na kafu i umesto o cenama, penzijama i visokoj politici, poče o utakmicama: - Jesi gledala Islađane? - pita me. - Daro, pobogu, kakvi Islanđani? Kad imam vremena, pogledam šta su uradili naši, što da gledam Islanđane? - Ma u njihovom timu igra jedan slatkiš, neki Rurik... ne znam kako se preziva, nešto na -son, Guslason, Gislason... nije važno, nego što je leeeep! I da vam sad ne prepričavam koliko me je davila s tim Rurikom, ali tu ja se zainteresujem za fudbal, jer ako ne "zapratim" Islanđane, o čemu s Darom posle da pričam uz kafu?! Kad su ispali i naši i Islanđani, komšiluk se navijački podelio za finale, pa me opet nateraše da gledam utakmicu.