Treća epizoda je posvećena Njegoševom naglom usponu u političkoj i crkvenoj hijerahiji. U devetnaestom veku, stešnjena između velikih sila, rascepkana, uz to i prkosna, Crna Gora nije poznavala razliku između svetovne i duhovne vlasti. Njen narod nije ni bio spreman da prizna nekakvu podvojenu vlast, već ako i treba nekoga da sluša - slušaće jednog gospodara. Promisao je tada, te 1830, po blagoslovu Petra I, potonjeg svetitelja cetinjskog, na gumnu ispred manastira u Cetinju, pred svim glavešinama brdskim i skenderijskim, promovisala sedamnaestogodišnjeg Rada za gospodara. Tri godine kasnije, u matici „slavjanskoj" u Petrogradu, u crkvi Aleksandra Nevskog, u prisustvu cara Nikole I, arhimandrit Petar, prihvata mitru, žezlo i panagiju čime Crna Gora dobija svog vladiku u licu onoga koji je već tada uveliko gospodario ovom zemljom.