Eksploatisani i lišeni prava glasa, radnici su se u 19. veku tiskali u oronulim kućama u sirotinjskim četvrtima industrijskih gradova, koje su vlasnici skupo iznajmljivali. Stanovanje u ovakvim četvrtima zatvaralo je krug ove nemilosrdne eksploatacije. Međutim, njihova brojnost je stvarala strah kod poslodavaca i promenu radničke svesti. Emancipacija se odvijala postepeno u različitim delovima Evrope. Velika Britanija je prva legalizovala radničke sindikate čiji je prioritet političko delovanje. Dok su radnici u Engleskoj legalisti, u Francuskoj oni rado podižu ustanke. Omiljeno oružje je barikada. Između 1830. i 1871. Pariz je doživeo tri velika narodna ustanka. Treći, Pariska komuna, prekretnica je u istoriji radničkih borbi. Sedište radničkih pokreta se tada seli u Nemačku i Italiju...